Na pijaci i u prodavnicama zdrave hrane polen i perga često stoje jedno pored drugog, po sličnoj ceni i sa sličnim opisom. Nisu, međutim, ista stvar. Perga nastaje od polena, ali kroz proces koji joj menja i sastav i svojstva.
Šta je polen, a šta perga
Polen je ono što pčela sakupi sa cvetova i, pomoću korpica na zadnjem paru nogu, donese u košnicu. Kada se skupi hvatačem polena na ulazu u košnicu i osuši, dobija se cvetni polen koji poznajemo iz prodaje.
Perga je taj isti polen – ali onaj koji je pčela unela u ćeliju saća, nabila, obogatila enzimima i prelila tankim slojem meda. U tako zatvorenoj ćeliji polen prolazi kroz mlečno-kiselu fermentaciju koja traje oko tri nedelje. Rezultat je pčelinji hleb – hrana kojom pčele hrane leglo.
Tri ključne razlike
1. Dostupnost hranljivih materija
Zrno polena je zaštićeno čvrstim omotačem od sporopolenina, materije koju ljudski digestivni sistem teško razgrađuje. Procene su da se iz suvog polena iskoristi samo deo hranljivih sastojaka.
Fermentacija taj omotač razgrađuje. Kod perge su sastojci već „otključani“ – enzimi pčela i mlečno-kisele bakterije uradili su deo posla koji bi inače pao na varenje.
2. Trajnost bez sušenja
Polen se mora sušiti ili zamrzavati, jer je vlažan podložan buđi. Perga je prirodno konzervisana – mlečna kiselina nastala fermentacijom snižava pH i sprečava razvoj mikroorganizama. Zato se čuva na temperaturi do 20 °C.
3. Alergenost
Tokom fermentacije deo proteina se razlaže na jednostavnije jedinjenja, pa se perga načelno smatra podnošljivijom od sirovog polena. To ne znači da je bezbedna za alergične – osobe sa poznatom alergijom na pčelinje proizvode treba da je izbegavaju ili konsultuju lekara.
Zašto je perga ređa i skuplja
Polen se sakuplja jednostavno – hvatač se postavi na leto košnice i pčele same ostave deo tereta. Perga se, međutim, nalazi unutar ćelija saća i vadi se posebnim priborom, ćeliju po ćeliju.
Postupak je spor, zahteva ručni rad i smanjuje količinu hrane koja ostaje pčelama. Zbog toga je perge u maloprodaji znatno manje nego polena, i zbog toga je skuplja. Ceo postupak opisali smo na stranici Proces pravljenja perge.
Kako izgleda i kakvog je ukusa
- Polen: sitne, okrugle, tvrde kuglice različitih boja – od žute do tamnoljubičaste. Ukus je travnat, ponekad gorkast.
- Perga: granule u obliku šestougaone ćelije saća, ujednačeno tamnije boje. Ukus je blago kiselkast, hlebni, sa notom meda.
Oblik granule je najlakši način da prepoznate pravu pergu – ona zadržava geometriju ćelije u kojoj je fermentisala.
Šta izabrati?
Polen je jeftiniji i sasvim solidan izbor ako vam je cilj jednostavna dopuna ishrane. Perga je koncentrovanija, lakše se podnosi i ne zahteva posebne uslove čuvanja – ali je i osetno teže doći do nje.
Ako se odlučite za pergu, obratite pažnju na poreklo i dokumentaciju. Naša perga stiže iz baškirskih pčelinjaka, uz sertifikate i laboratorijske analize koje možete pogledati. O načinu upotrebe pisali smo u tekstu Kako se koristi perga.
Napomena: perga je dodatak ishrani, a ne lek. Ne zamenjuje raznovrsnu ishranu niti terapiju koju vam je propisao lekar. Ako uzimate lekove, imate hroničnu bolest ili ste alergični na pčelinje proizvode, posavetujte se sa lekarom pre upotrebe.
